Letopis Perunovih potomaka

Letopis Perunovih potomaka (zbirka pesama- збирка песама- spevník- 1976.)

pisac-писац- spisovateľ : Desanka Maksimović/ Десанка Максимовић (1898.- 1993. Srbija)

                                                             1.   Perun- Перун- Perún

                                                               Drhte zemlja i kamen tvrdi

                                                               i trave se preplašeno po tlu steru,

                                                               dolazi bog gromova Perun,

                                                               a srce mu od ognja i tuča

                                                               dimi se i srdi

                                                               i ključa,

                                                               i padaju ognjene bradve

                                                               na šume, torove, ugljarske čadre, -

                                                               još tren samo pa će Perun

                                                               i na Careve konake da nadre.

                                                               Slušaju strelci tek stigli sa vojne

                                                               i uplašeni i srećni:

                                                               Ipak ima neko moćniji od Cara,

                                                               od Cara veći,

                                                               koji nebo sazdaje, i razara

                                                               u paramparčad,

                                                               ima strašnijeg od Careva gneva.

                                                               Neka i poginu pod Perunovim gromom,

                                                               od njegova mača,

                                                               ali ima neko moćniji od Cara.

                                                               Raduju se i uplašeni

                                                               čobani, orači, ugljari, prosjaci:

                                                               Ipak ima neko

                                                               ko i Caru strah u srce sagna,

                                                               pred kim beži

                                                               i Careva i Volosova jagnjad,

                                                               pred kim se i Svetovid

                                                               u Mesečeve zaoblačne kule sklanja,

                                                               i beži Morana

                                                               u zvezda grobišta,

                                                               neko pred kim i sunčevi petli

                                                               uzleću na neba najviši toranj.

                                                               Neka grom pobije i stada sa gora,

                                                               neka useve popali,

                                                               ali ima neko pred kime je i Car mali.

                                         2. Sa starim bogovima- Са старим боговима- So starými bohmi

                                                             Starim se Bogovima lakše ispovedam,

                                                             S njima i ljudski govoriti mogu,

                                                             Reći im više no nedokučnom Bogu,

                                                             Priznati svaku od zabluda i beda.

                                                             Stari Bogovi gotovo svi odreda

                                                             Shvate našu grešku mnogu,

                                                             Bila u delima ili reči, slogu -

                                                             Svaki od njih nas praštajuće gleda.

                                                             I oni imaju ljudskih osobina

                                                             Vole život, sunce, dobra vina,

                                                             Pate što i njima prolaznost preti.

                                                             Ja još u srcu čuvam crkvicu staru,

                                                             Oni svi u njezinom oltaru -

                                                             Mada i oni grešni, meni su sveti.

                                               3. Slušaju bogovi- Слушају богов-  Bohovia počúvania

                                                              Slušaju stari bogovi slovenski

                                                              i sveci hrišćanski

                                                              kako svi ti došli iz daleke Vojke,

                                                              uhvaćeni u koštac sudbinski

                                                              nebo istom reči imenuju

                                                              i sve od zvezda pa do sitna peska,

                                                              kako istim rečima zapomažu

                                                              da im se sila smiluje nebeska.

                                                              Kako svi ti došli sa daleke Vojke,

                                                              sa njenih pojata,

                                                              ti doseljeni s padina Karpata,

                                                              u smrtnom času

                                                              istim imenom prizivaju majku,

                                                              i zaklinju sina,

                                                              istim imenom prizivaju pravdu,

                                                              i kako svi krivdu zovu krivdom,

                                                              a stid stidom.

                                                              I nijedan od bogova, u prvome trenu,

                                                              ne mogade da razazna

                                                              ko je napadač, a ko napadnuti,

                                                              i na koje treba da se obori

                                                              Perunova

                                                              ili Isusova kazna.

4. Pesnik i Svetovid- Песник и Световид- Básnik a Svantovít

Pesniče, ljubimče Boga Svetovida

Noćas pišeš pesme, vidi se iz sjaja

Na prozorskom oknu tvojih odaja,

Vidi se kroz drvo, kamen zida.

Zidovi su oko pesnika biljurni,

U času kad se rađa pesma,

Svetli se oreol njegovoga nesna,

Ljudi sanjaju svetlost kad pesnik bdi.

Starost nemaju ni pesnik ni Bog

Rekao je srca ojađenog

I pod starost mlad naš slavni Tin.

Svetovida i njega vatre Bog

Obdari večnim žarom srca svog,

Oni su pod istom zvezdom rođeni.

5. Morana- Морана- Morena

Kroz žalostivo cviljenje popca

I ječanje ranjenika,

Kroz molitvu jedva čujnu,

Donetu još iz kraja predaka,

Kroz mukle ropce

Kralj začu glas Morane

Kao da mu se Boginja primakla

Samome uhu:

Kralju slovinski, ja sam ona

Kojoj su se pre toliko vekova i dana

Molili tvoji preci

Ja sam Morana,

Boginja smrti.

Ne budi Kralju u dosluhu

Sa pastvom apostola,

Ne veruj duhu

Koji te kuša i koleba.

I ne žali ove vojnike:

Posle smrti nema bola,

Izginula vojska sada ne pati,

Odmara se mirno na paprati,

Kao da je paprat sama.

I Morana,

Ili se tako bar učini Kralju,

Kao ogroman plast mrkle tame,

Pođe nečujno po razbojištu

I njena tamna ruka

Oslobodi zemaljskih muka

I Rašane, i borce sa Crnog Mora

I Kraljeve mrtve kopljanike.

 6. Ostani, putniče- Остани, путниче- Zostaň, cestovateľ

Ostani, putniče, na ovom proplanku,

U njemu, doduše, nema zlatne rude,

Sunčevog zlata jedino tu bude

I bisera rose, po travi, na uranku.

Ali srešćeš večeras vilu laku

Koja dosad nije viđala ljude,

Tvoje oči kad vilu začude,

Predaće ti se kao vilenjaku.

Opasnosti je puna okolna tama,

Neka vila nikad ne ostane sama,

Nemoj bez nje odlaziti ni u lov.

Prikrašće se odnekud iz mraka

I ukrasti je koji od vilenjaka

Pa odneti opet jelama pod krov.

 7. Gromovnik- Громовник- Boh hromu

Razmislite malo, nasilnici mračni.

Ima gromovnik u svojoj oružani

Milione uspavanih munja raznih

Skrivenih u predelima zaoblačnim.

Čuvaju nebeske vedrine modre

Strela koliko u barama trske,

Koliko je nasilnika, mržnjr mrske,

Teško onom kome do u srce prodru.

Može gromovnik celu zemlju da satre

Samo jednom buktinjom svoje vatre,

Tone bodljikave da pokida žice.

Rasprsnu se zemaljske sile mehuri

Nebeska sila kad zemljom projuri,

Gazeći pred sobom sve nemilice.

 8. Himna boginje Vesne- Химна богиње Весне- Hymna bohyne Vesna

Mada trajem dugo, od vajkada,

Čini mi se da sam tek nastala.

Pamtim mnogo, ali Bogovima hvala,

Ko da sam od juče, osećam se mlada.

Nema Bogova ni mladih ni starih

Koji bi rekli i da se ne pristoji,

Drevnoj Boginji da se snovi roje,

Srce da joj se čežnjama zažari.

Što se Boginja zanositi ne sme

Duhovima šume i planinske česme

Kao zaljubljeni što na zemlji mogu.

Zašto ne bi mogla i Morana

Boginja smrti od vremena davna

Prosanjati o mladom životu Bogu.

 9. Porodica bogova- Породица богова- Rodina bohov

Raduj se, Perune, nisi inokosan,

Međ slovenskim bozima domaćine,

Po tvom zakonu zadrugari sve čine:

Volos u stado moga sela biva poslan,

Vesna zaliva travu da bude rosna,

A Svetovid se o pesnicima brine,

Pali za njih sunca, duge i mesečine

I znakom bogova čelo im žigosa.

Dajbog s ruku milijardu milijardi

Blagosilja njive i otave mladi,

Kišom ih rosi, a suncem ih suši.

Ti pre hiljade noći i dana

Znaš po koga će krenuti Morana,

Čije preda te podastreti duše.

 10. Nasumice idu Rašani- Насумице иду Рашани- Náhodne idú Rasciani

Nasumice idu Rašani.

Slutnja im je samo vodilja

I žubor reka i miris bilja,

I svod nebeski davno znani.

Čas im se čini

Da im braće Vlašića Sedam

Idu uz rame,

Kao domovinska u tuđini svita,

Čas da im Kralj sa njima u susret hita

I da ovčar Volos iz svog tora

Baca naviljke Kumove Slame

Da ne skrenu sa **** dok se ne razdani.

Nasumice idu Rašani,

Svetli se jedino neba dance,

I Mala i Velika Kola

Idu u stopu uz izgnance.

Da li su to prema Kraljevoj zemlji

Okrenuli rude,

Da li im to svoje zaprege

Kraljeva nebesa nude.

Nasumice po kamenu zbeg korača,

Jedna po jedna zvezda se tuli,

Da li još to svetli Večernjača,

Ili luč na Kraljevoj kuli.

 11. Glas pretkov caru- Глас претков цару- Hlas predchodcu  

Car se po danu drži ratnički kruto,

A noću čim bi se dvor ućuto,

Kad ostane nasamo sa knjigama,

Nepoznati glas ga ganja,

Ili mu se možda bude sećanja

Na spise koje je čitao u mladosti.

I ti župani raški,

Onaj nepoznati glas mu govori,

Na koje bi hteo da zavojštiš,

Tvoja su pradavna, Care, svojta,

Tvoja vera,

I njihovi preci su došli

Sa zakarpatskih proplanaka i jezera.

Tada se razlikovali niste, Care,

Ni koliko na bukvi dva roja pčela,

Ni koliko krune bora i bora,

Niti ribilzle od ogrozda,

Ni koliko kos od drozda,

Niti izvorska i rečna voda.

Tad se niste razlikovali

Ni koliko vučija dva čopora,

Ni koliko Zornjača i Večernjača,

Niti stada brdska i dolinska.

Bili ste, Care, u Zakarpatju

Slični drugim kao dva plača,

Kao dva vriska,

Kao vrhovi koplja i mača.

Bili ste bliski jedni drugim

Kao što su u glavi dva oka,

Kao što su dve vere milosrdne,

Kao život isposnika i proroka

Životi vaši bili su slični.

Zajedno ste u močvarama

Otiskivali se niz bujne vode,

Silazili čak do njihovih delti.

Opijeni lovom

Zajedno ste jurili za divljači

Kroz vrleti

I u strahu se dozivali

Kad se nebo smrči.

Ma gde sad živeli,

Molili se Bogu ma kome,

Vi ste slika Bogova starih.

U vas je duša žalosne Morane

I Perunova ćud plahovita.

Suncu se radujete kao Vesna,

Neuništivi ste kao boginja Živa.

I kad vojujete, sanjate o miru,

Kao Volos dobroćudni,

Bog pastira.

 12. Jeretici- Јеретици- Kacíri

Po kamenim bunjama i čemerima

Jeretici od jutra do mraka

Prizivaju duše očeva i dedova,

I neznanih dalekih predaka –

Od ribara do pčelara prostih,

Do Bogova drevnih, rata i svetlosti,

Života i smrti.

I govore sa njima

Kao da su im oni u domu gosti,

Kao da su sa njima za istim stolom,

Kao da su sa Volosom čuvali stada

I s Perunom se vozili u kočijama,

Kao da ih jeŽiva u detinjstvu

Njihalana rukama.

A čim opaze kog od opata

Zatvaraju vrata,

Jer i u ta vremena gospodnja

Ljudi su mogli biti krivi

Što im sećanje na bogove pomrle

U teškom času oživi.

 13.Moranina uspavanka- Моранина успаванка- Uspávanka

Sad ste moji svi odreda,

I vi što celujete ikone Bizanta,

I vi pod okriljem Mletaka i Rima,

Svi vi međusobno što se krvite.

Nikada niste bili jedan uz drugoga tešnje,

Krv se vaša opet pod zemljom meša

U veliku Slovensku ponornicu.

Iz nje će vam postojbinske nići lipe

I leske i divlje trešnje.

Svi vi starinom iza Karpata,

I vi opaljeni od vreline zraka

I vi beloliki, glave ruse,

I vi što ustajete protiv Bizanta,

I vi što ustajete protiv Mletaka,

Svi vi zavađeni,

Hodite u tiho carstvo meni

I u njemu se tesno zbite,

Otvorena su vam širom vrata.

Zauvek

Tu se pomirite

U nedrima zemlje smeđe,

Zaboravite pod nebom jata,

Zaboravite zvezde i mrave,

Zaboravite obale i međe.

 14. Pometnja- Пометња- Zmätok

A zemljom se razmileli prosjaci bosi,

Skitnice, isposnici i proroci,

Zbunjeni dijaci, seoski parosi,

Koji s nebom govore jezikom slovinskim,

Sveštenici latinskih bogomolja

I biskupi tek rukopoloženi,

Skamenjene žene

Od očeva svoje dece silom razdvojene

Zbog crkvenih raspri.

Skupljaju se, kao da iz zmelje niču,

Oveštali jeretici koji u danu

Sto **** pomenu Peruna i Moranu,

Pustinjaci izmileli iz mračnih špilja.

Pojavljuju se iznenada

I oni kojih davno nesta.

Dele se blagoslovi, bacaju prokletstva,

Zvona i klepala biju naizmence.

Radoznali i uplašeni poljari,

Koji znaju da svako zlo prvo njih snađe,

Zbijaju se oko svojih poljica,

Uz kamene vence.